Prijateljstvo, vera i nada

Sam.

Pitam se da li je suđeno tako.  Da li svaki čovek treba da samuje, da li će u tom slučaju biti pošteđen svih razočaranja koje ljudska bića donose sa sobom? Da li samo treba da teži produženju svoje vrste, a ne uspostavljanju kontakata sa drugima koji nisu nužno neophodni?

Poučen iskustvom, ne gledam blagonaklono na olako sklapanje prijateljstava. Smatram da je tako nešto nemoguće, kao što je nemoguće da jedna osoba ima mnogo prijatelja. Jednostavno nije prirodno, ili ta osoba nije prirodna, ali o tome nećemo suditi. Da bi se prijateljstvo razvilo treba mu dati vremena, ali i uspona i padova, jer u dobru ljudi često nose maske, dok ih u zlu u žurbi grubo skidaju i ponovo nam se predstavljaju. Čovek, razočaran i sam, pita se da li vredi tražiti oslonac u reči prijatelj? Zar se ne bih najbolje slagao sam sa sobom, pita se Čovek? Svako od nas se našao u iole sličnoj situaciji. Čovek nastavi dalje, socijalno je biće i njegova priroda mu ne dozvoljava drugačije. Ali sa svakim sledećim prijateljstvom, on postaje oprezniji i uzdržaniji. Sve do sledećeg razočaranja i sledećeg samoispitivanja.

Svestan sam toga da ljudi danas jedni drugima služe samo kako bi upotpunili vreme ili bili od (međusobne) koristi. Mislim da smo svi, manje-više, svesni toga. Savršeno znajući  da je pravo prijateljstvo retko, prihvataju šta god se nudi i na kraju bivaju kažnjeni. Početna greška, olako napravljena, na kraju biva skupo plaćena.

U datom trenutku svog života, mogu reći da imam prijatelja. Nekolicinu njih, gde je svako svakome dovoljan, gde se i smeje i raduje, plače i tuguje, troši na veliko i deli na malo, gde nikada ne ponestaje. Da li sam siguran da ce tako biti i nadalje? Apsolutno ne. Previše ožiljaka nastalih tokom godina me jasno sete na to da nikada ne smem dozvoliti  sebi da ponovo plaćam cenu „prijateljstva“. Nadam se da ce “moja nekolicina“ objaviti demante. Jer se još uvek nadam da ima dobrih ljudi, još uvek želim da verujem u prava prijateljstva.

Do tada, znam da u sebi imam pravog prijatelja, koji sam na sebe krenuti ne da.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s