Maestral, ljubav i strast

Sada ti se samo imena sećam. Mislim da više ne znam ni kako izgledaš, ni traga ni glasa od tebe. Pitam se, da li smo se ikada i voleli ili je samo strast pričala iz naših uzavrelih tela?

Ponoć. Krećemo na put, spremni da nam sledeća nedelja bude jedna od onih o kojoj će se pričati. Moja četa se pozdravlja sa svojima, ja već zadužen unosim naše torbe u autobus i već planiram gde bi smo se mogli svi zajedno smestiti. Zvuk motora, znak za polazak, učiniće da svi pronađu svoje mesto. Ulazim unutra među poslednjima, i tražim svoje saborce. U drugom delu autobusa ih pronalazim i biram između četiri preostala slobodna mesta. Odlično, sve ide po planu, čak neće biti gužve kao što smo mislili. Zauzeh svoje mesto, ostavih ranac i osvrnuh se oko sebe kako bih video ko će nam praviti društvo sledećih par dana.
Sedela je ispred mene, kao da je znala. Šta više, možda je i znala, ali ja ni u jednom trenutku nisam ni pomišljao da između nas može biti nešto više od prijateljstva, koje je u jednom prošlom trenutku naših života preraslo u nešto više od pukog prijateljstva, ali se sve završilo veoma, veoma brzo. Toliko brzo, da čak nisam ni imao vremena da razmislim o nama.
Svetla se ugasiše i već umorna lica jedva dočekaše da sklope oči i odmorna dočekaju jutro. Moja četa, vazda neumorna i spremna za razgovor, prikloni se većini i reši da svoje priče ostavi za dane pred nama. U neobaveznom razgovoru, isto učinismo i nas dvoje.
San me nije hteo te noći, te vrela noć učini da pružim ruku ka njoj i načinim prvi korak. Prihvatila je moj poziv i već te prve večeri  je dala sve od sebe da se osetim kao da mi san nikada nije ni bio potreban, što će se pokazati u noćima koje tek slede…Nastavićemo što smo počeli nekoliko meseci pre putovanja, znao sam to duboko u sebi…
Dan našeg dolaska tekao je mirno, jer je za sve imalo vremena. Već drugog dana našli smo se u mojoj sobi, sasvim slučajno sami i sa onim sjajem u očima netremice gledasmo jedno u drugo. Poljubiću je, rekoh sebi, krenuh ka njoj i stadoh. Nije vreme. Krenuh ka vratima, osetih njenu ruku na mom ramenu i vreli dah na svojim usnama. Osetih se kao da nikada nisam ljubio, nisam želeo da je pustim, već da zaustavim vreme koje je radilo za mene.

Kada je konačno pustih, nas dvoje krenusmo natrag jer niko nije smeo znati za nas. Ostajasmo jedno uz drugo u svakoj mogućoj prilici, i gde god smo mogli pronaći naš kutak, ostajali bi tu dosta dugo ljubeći se i uživajući u svakom datom trenutku. U noćima kada smo, bujicom emocija vođeni, napuštali zajedničko društvo i čekali zore pokraj talasa koji kao da su postojali samo za nas dvoje, osećao sam se nepobedivo. Ona me je činila nepobedivim.

Ona, koja je u predstojećim danima sve više i više postajala moja, učiniće da se osećam kao vetar. Kao tihi maestral, koji nas je milovao dok smo šetali obalom i čekali zalazak sunca. Jutra koja sam proveo sa njom, njenih poljubaca i očiju koje su me pratile u stopu, njenog nagog  tela u kome sam uživao i kiše koja nas je dugo pratila, postao sam zavisnik.
Dok se vraćamo nazad, moje oči uprte u nj, nagoveštavaju da će se nastaviti. I jeste, ali ne onako kako bi trebalo da bude. Ljubav, koja se rađa među nama, postaje najveća prepreka.

-“Koliko ti stvarno želis?“ Pitah je.
-“Stvarno dovoljno. Ti?“ Odgovori mi i postavi pitanje na koje je znala odgovor.
-“U trenucima čak i previše.“ Ponovo joj stavih do znanja.
-“Takođe.“ Ništa manje nisam ni očekivao.
-“Šta se dešava?“ Pitah je želeći da čujem što još uvek nisam..
-“Strast, valjda.“ Odgovori i opet me ostavi da mislim…

Na kraju i bi strast. Ona, sva moja strast u tim trenucima mi reče da odselim se negde, da zna makar da nema mogućnosti da bude u mom prisustvu, jer ne želi da povređuje sebe. Jer je znala da nema mogućnosti da me voli, kao ni ja nju, jer smo već bili dovoljno upoznati sa svim mogućim mogućnostima.

2 thoughts on “Maestral, ljubav i strast

  1. Ne postoji isključivost, isto tako kao što nikada ne možemo upoznati sve mogućnosti. 🙂 Nekada samo mislimo da ne može, jer ne vidimo drugi način ili drugi izlaz. Dal’ iz straha, dal’ što zaista ne vidimo. 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s