Poštovanje, pripadnost i predanost

Šta čini prijateljstvo? Šta je potrebno da bi ljudi jedni druge nazivali prijateljima? Kako prepoznati pravog prijatelja? Naizgled jednostavna pitanja daju složene odgovore. Sam pojam prijateljstva se danas olako koristi i ne pridaje mu se značaj kakav zaslužuje. Prijateljstva se sklapaju u trku, ljudi se nazivaju prijateljima samo da bi ih bilo što više.

Zastanite za trenutak. Krenite od prstiju svoje leve ruke i prebrojite koliko prijatelja imate.  Niste došli do desne ruke, zar ne? I pitate se zašto krenuti od leve? Ako je vaš odgovor na prvo pitanje pozitivan, vi ste zaista srećan čovek, ali znajte da je odista nekolicina takvih i trudite se da tako i ostane. Odgovor na drugo pitanje vam se daje sam- desna ruka vam je zauzeta od strane telefona, miša ili tačpeda. Nalazite se na Fejsbuku, Instagramu ili Tviteru gde ste okruženi mnoštvom prijatelja; na hiljade njih je svakodnevno oko vas, bezrezervna virtuelna podrška  gdegod i kadgod. Koliko je to zaista tako? Opet krenite od leve ruke i stići ćete do istog broja kao i pre. Back to reality!

“Neočekivana prijateljstva su najbolja”- slika dečaka koji grli vuka i rečenica koja najbolje oslikava moja prijateljstva i način na koji su nastala. Upoznavao sam vukove jednog po jednog, bez ikakvog prethodnog poimanja da ćemo jednoga dana činiti čopor. Rastao sam uz njih, sazrevao kao ličnost, davao svakome deo sebe, ali i od svakog uzimao to što sam mislio da je najbolje.
Stari Vuk me je učio mudrosti i životu, Crni Vuk iskrenosti i radosti, Plavi Vuk i Zeleni  Vuk, kao dve suprotne strane sveta okrenuti, pričali su mi o nauci i veri, o shvatanju zemaljskog i razumevanju nebeskog.  Nasmejani Vuk vredne savete dade, jer naučih da svet gledam kao pozorište, koje neprestano daje predstave i najbolje nagrađuje aplauzima.Svi zajedno učiše me prijateljstvu, svako na sebi svojstven način, kako najbolje znaše. Sebe im predadoh u potpunosti, nikada ne žaleći ni sekund proveden sa njima. Zajedno, u dobru i zlu. Tačka.

Naše prijateljstvo, kao paukova mreža tkana godinama, povezano je milionima niti. Svakako da je život najveća prepreka i najveća opasnost po naše prijateljstvo, ali  mreža će, nadam se, biti dovoljno jaka da sve to iznese. Jer  ako se u budućnosti budemo slagali kao do sada, opkrojićemo čitavu planetu.

Razmišljam, pišem pa brišem. Pa opet pišem, ali shvatih da tako ne ide. Ne postoje reči koje mogu opisati pravo prijateljstvo, jer se naprosto moraju iskusiti čari jedinstva i pripadnosti.  I da, odgovori na pitanja postavljena na početku nalaze se u naslovu, ali u u rečima velikog Meše Selimovića- “Prijateljstvo se ne bira – ono biva.”

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s